- “Znaš nisam mogla da se oduprem tom osećaju dok mu nisam dala ime?” – započela je sesiju moja klijentkinja.
Ovakav početak sesije probudi mi radoznalost u sekundi, pitala sam:
- “Kakav je to osećaj?”
- “Imam najčudniji osećaj. Osećam se kao da mi nedostaje ud. Toliko je to neprijatno. To je kombinacija osećanja nelagode i panike.”
- “Šta se desilo?”
- “Odlučila sam da odbijem neki posao, kao što je bio plan. Osetila sam da je previše. I konačno sam po prvi put odbila.”
- “Dakle uspela si u onom što si namerila. Uradila si upravo ono što definisala da ti je potrebno da uradiš da bi krenula dalje, a onda umesto olakšanja nastupila je kombinacija osećanja nelagode i panike?”
- “Da. I ako znam da ću preživeti bez toga. I da mi taj novac ne treba. I da ne mogu da preuzmem na sebe više posla od ovog što sad imam. I da bi me to slomilo. I da znam da bih se razbolela da sam preuzela to, kao što sam to ranije radila, ali i dalje… Čudan je osećaj. Zabrinuta sam. Kao da sam ja oktopod kom su odsekli jedan ud. Jedan pipak. Oktopod koji radi toliko mnogo stvari. Oktopod koji sa svim svojim pipcima, žonglira toliko puno loptica. I sada kada loptica nema, ja osećam kao da su loptice još uvek tu. Neke nisu tako vidljive, neke su skroz nevidljive, ali i dalje ih osećam. “
- “Loptice?”
- “Ne. Udove. Osećam ih. Teški su, a neki su utrnuti. Znaš ono kada u filmu neko izgubi ud, ali i dalje može da oseti bol?”
- “Fatnomski ud?”
- “Da. Da.”
Sedele smo nekoliko minuta u tišini.
- “Fantomski ud, osećaj bola koji neki ljudi imaju nakon amputacije; čak i kada nedostaje ud, ljudi imaju osećaj bola. Jel to taj osećaj?”, pitala sam radoznala da čujem još.
- “Da. Da. Da. Odbiti posao koji je za mene previše je kao da imam fantomski ud.”
- “Šta ti to govori?”
- “Da me boli kad imam previše posla i da me boli kada odbijem posao koji bi bio previše. … Da treba da prihvatim da iako imam osećaj bola kada odbijem posao da to nije bol, nego samo fantomski bol. Bol kojeg nema. Za razliku od toga, kada imam previše posla, kada žonligarm sa svim pipcima, taj bol je pravi bol.”
- “Šta će ti pomoći da nastaviš da odbijaš poslove koji ti ne koriste?”
- “Već mi je pomogla ideja o tome da je to samo fantomski ud, fantomski bol. To me relaksira i čini smelom da opet isto uradim.”
Iz ovog koučing dijaloga možemo da vidimo kako je metafora pomogla klijentkinji da učvsrti novo ponašanje, da stekne novu naviku i lakše donose odluku da odbije posao koji joj je bio previše. Metaforu “fantomski ud” koristi kao podsetnik da čak i ako oseća nelagodu od pomisli da odbije posao koji joj se nudi, ipak to uradi. Metafora joj je pomogla da prihvati da stvarnog “bola” nema i da istraje zarad višeg cilja.
Zašto metafora može da pomogne da učvstimo nova ponašanja?
Metafora pomaže, jer povezuje logičko i intuitivno, analitičko i kreativno razmišljanje. Kada se to desi ove oba naša resursa, naše unutrašnje mudrosti angažuju se da rade za nas, da nam pomognu da istrajemo u promeni.
Metafora olakšava sticanje uvida i može služiti klijentu kao dodatna motivacija kao što vidimo u primeru datog odlomka sa koučing sesije.
Ukoliko ste se čitajući ovaj tekst već zapitali: Koja metafora bi mi pomogla da istrajem zarad višeg cilja?; Koja metafora bi učvrstila novu naviku?, predlažem da podelite sa mnom metafore do kojih ste došli.
A ako ste radoznali da ih analizirati dalje ili pak ne znate kako do istih i želite da sa mnom radite na tome zakažite svoju koučing sesiju, kontakt forma.
