Ukucate li u vašem pretraživaču reč poverenje, dobićete mnogo dobrih članaka, TED govora, blogova, videa, preporuka, modela, teorija vezanih za poverenje. Slične, a opet različite poruke.
Ako mene pitate šta je to poverenje, uzvratila bih istim pitanjem.
Šta je to poverenje za Vas?
Definicija poverenja počinje u našem unutrašnjem osećaju. Poverenje je sentiment. Uključuje osećanja, našu percepciju i stavove.
U koga ćemo imati poverenje i kako ćemo ga graditi zavisi od toga kako ga definišemo.
Moja definicija poverenja uključuje, na prvom mestu, osećaj sigurnosti i smirenosti kada pomislim na odnos koji imam sa osobom u koju imam poverenja. Potom, znanje da ta osoba ima slične vrednosti kao i ja i da su joj iste stvari važne u životu. To je takođe i odsustvo pitanja i nedoumica u vezi sa tom osobom.
Autentični osećaj da šta god da se dešavalo ta osoba je tu da uskoči u vatru sa mnom ili za mnom ako treba. Istovremeno to je i moja spremnost da se usudim da pred tom osobom budem ono što jesam, čak i kada to nije ono što bi ona volela ili očekivala.
U poslovnom kontekstu za mene važi ista definicija. Isti su kriterijumi.
Može da varira jačina sentimenta, ali ono što će voditi ka tome da u nekog imam poverenje kada je posao u pitanju su: iste vrednosti vezane za posao i radnu ulogu, znanje da mogu da se oslonim na svog kolegu/koleginicu ako mi treba podrška i da će posao biti urađen jednako kao da sam ga ja radila. Znanje da će osoba ispuniti ono na šta se obavezala. Zatim, znanje da neće zloupotrebiti moje trenutke slabosti. I svakako znanje da ima integritet – da radi ono što govori.
Isto je i sa klijentima i sa dobavljačima.
Do sada sam imala sreću da iskusim šta to znači kada postoji poverenje među ljudima koji rade u mom timu. Kad im veruješ i kada ti veruju. To je osećaj poverenja kojeg kada se setim odmah se naježim.
Nisu rukovodici nosioci uspeha tima, niti članovi tima zasebno. Poverenje među njima je to koje upravlja visokim rezultatima.
Poverenje pored rezultata ljudima donosi dobar osećaj. Osećaj ljudskosti i osećaj pripadanja na radnom mestu.
Imala sam i iskustvo da mi moji nadređeni kažu da imaju poverenja u svoje ljude. Kažu, ali ne pokažu. Proveravaju ih, kontrolišu, insistiraju ne samo da se dođe do cilja, nego da se dođe na identičan način kako oni misle da treba. Srela sam i one koji kažu da imaju poverenja i ne kontrolišu vidljivo, ali njihove reči signaliziraju da sve prate iako izgledaju isključeno. Uskaču da pomognu onima koji nisu tražili pomoć. Pitaju za predloge, a onda radosno na kraju iznose svoju (najbolju) ideju.
Nije lako graditi poverenje. Nije lako liderima.
Svi smo mi nekad bili upravo ovi gore pomenuti loši primeri. Imali smo poverenja na deklerativnom nivou ili smo zaista želeli da imamo poverenje, ali nam nije pošlo za rukom da razvijemo sentiment.
Poverenje je dvosmerna ulica.
To što tražimo u drugima očekujemo da će isto drugi tražiti u nama da bi poverenje izgradili. Nije tako u praksi uvek.
Među sobom slični će brže izgraditi poverenje. S toga je važno biti otvoren za razumevanje tuđe pozciji, tuđih cipela. I jednako je važno biti iskren.
Iskrenost i transparentost zajedno sa otvorenošću da se razume pozicija drugog su preduslovi za građenje poverenja i sa onima koji su drugačiji od nas.
Šta za Vas znači poverenje u timu? Koji su Vama kriterijumi važni?
Evo jedno predloga. Uradite mentalnu vežbu:
- Napišite razloge zbog kojih nekom verujete.
- Napišite razloge zbog koji drugi Vama treba da veruju.
Jel ima razlike?
- Koliko ste sigurni da drugi ljudi u Vama vide to zbog čega Vi mislite da Vam oni veruju?
- Kako to znate?
- Šta tačno govorite i radite pa na osnovu toga možete da kažete da ste sigurni da drugi ljudi to prepoznaju u Vama?
