Zanimljivo je koliko često neke reči koristimo potpuno nesvesni kako one utiču na onoga ko prima poruku. Koliko god da naša poruka bila jasna nama, da li će je primalac razumeti onako kako smo mi to hteli poručiti u najvećoj meri zavisi od načina na koji je “upakujemo”. Način saopštavanja poruke čine ton, boja glasa, usklađenost govora našeg tela sa onim o čemu pričamo, kao i nekorisne navike vezane za formu rečenice.
Jedna prilično rasprostranjena navika je započinjanje rečenice sa slaganjem/potvrdom i odmah potom upotrebljavanje reči ALI ili MEĐUTIM.
Zašto je to loša navika?
ALI ili MEĐUTIM imaju efekat gumice.
Upotrebom ALI ili MEĐUTIM sve što je rečeno u prvom delu rečenice se briše. Primalac poruke ne dobija prvi deo poruke. S tim u vezi, priprema se da odgovori (reaguje) na drugi deo poruke. I tako se nađemo u situaciji da onaj koji nas sluša ne razume ono što smo hteli da poručimo – što zovemo neefektivna komunikacija. Evo nekoliko jednostavnih primera:
- Rukovodilac: Posebno mi se sviđa brzina kojom završavaš posao, ali način na koji komuniciraš sa kolegama je neprihvatljiv.
- Zaposleni: Da, ali oni me ne prihvataju! Šta god da pokušam da uradim oni će me uvek gledati kao nekog ko se ne uklapa. (pravdanje)
Sigurna sam da možete da zamislite nastavak. U čemu je ključni problem? Onaj koji dobije ovakvu vrstu povratne informacije neće čuti pozitivni deo. Fokusiraće se na negativno. Nakon razgovora ovaj zaposleni ostaće sa mišlju da ne radi dobro iako mu je rukovodilac vrlo jasno rekao šta je ono što dobro radi. Kako biste izmenili rečenicu rukovodioca ?
- Kolega 1: Mislim da bi za ovaj projekat trebali da uključimo i drugi tim. Verujem da će to doprineti inovacijama i boljim rezultatima.
- Kolega 2: Super ti je ideja, međutim mislim da će u tom slučaju previše faktora uticati na ishod, a to je uvek rizično. Ja mislim da je najbolje da se držimo starih principa.
Kako vam zvuči? Ne tako negativno? Šta ako ovako izgleda svaki razgovor među kolegama? Kada zamislimo da se oboje kolega klackaju na komunickaciji DA, ALI ili MEĐUTIM koliko je njihova komunikaciji efikasna i efektivna? Koliko dobrog to donosi radu i projektima?
- Roditelj: Baš sam ponosan što si uspešno završio razred, samo još kada bi bio malo uredniji. Soba ti je uvek u haosu. Stvari su svuda. Knjige su ti u haosu. Pravo je čudo kako uspevaš da učiš u takvom neredu.
- Dete: Ti samo o tome misliš. Kada ćeš već jednom prestati da me sa time maltretiraš?
Sigurna sam da i ovde možete da zamislite nastavak razgovora. Kao što vidite SAMO JOŠ ima vrlo sličan efekat kao ALI i MEĐUTIM. U čemu je ovde ključni problem? Poruku roditelja dete čuje kao: ’’Jeste da si dobar đak, ali to ti je džaba kad si neuredan.” ili “Fali ti još to da budeš savršen/dobar/dovoljan/voljen.’’ Kako biste ovde promenili poruku?
- Devojka: Mislim da treba unapred da odredimo kako provodimo zajedničko slobodno vreme?
- Momak: Da, ali to zvuči veštački. Ko to još radi?
Verujem da ste se barem u jednoj situaciji prepoznali. Svi to radimo. I nije uvek lako ispraviti ovaj način komunikacije.
Ovako upotrebljeni ALI i MEĐUTIM ne ukazuju “poštovanje“ primaocu poruke.
ALI ili MEĐUTIM poručuju da smo mi ti koji smo bitniji u razgovoru i da nam je na prvom mestu da iskažemo da smo mi ti koji smo upravu. Čak i kada nam to nije namera skloni smo da ovako komuniciramo. Obratite pažnju koliko puta u toku jednog dana vi ili vaši sagovornici ovako formulišete misao? Bićete iznenađeni učestalošću.
Ukoliko želite da izbenete negativne efekte probajte da umesto ALI ili MEĐUTIM stavite I. Šta se promenilo?
Brojne su navike u ponašanju i komunikaciji utiču na naš karijerni put. I to ne samo loše nego i dobre navike.
Koje još loše navike ste primetili kod sebe ili kod drugih? Pišite nam.
Ako želite jednom mesečno da dobijate nove članke i informacije o našim aktivnosti možete se prijaviti na naš bilten klikom na ovaj LINK.
