Smernice za pozicioniranje u novom radnom okruženju

Sastavni deo upravljanja karijerom, koji sledi odmah po zapošljavanju bez obzira da li je u pitanju prvi posao u karijeri ili prilikom promene radnog mesta, firme, zanimanja, je i pozicioniranje. Kada govorimo o zadovoljstvu poslom postavlja se pitanje na šta možemo da utičemo. Zadovoljstvo poslom povezano je sa brojnim faktorima, a među njima postoje i oni na koje ipak možemo uticati. Neki od primera su: perspektiva iz koje posmatramo stvari, kriterijumi koje koristimo kada donosimo odluke, koliko često se bavimo svojim ponašanjima, svojim navikama, koliko često se pitamo kako nas drugi vide i kako smo mi tome doprineli.  Unapred definisanje odgovora na ova pitanja i postavka svesnih namera ključni su deo pozicioniranja.

Pozicioniranje u novom kolektivu (ili prvom) počinje još tokom intervjua. S toga je važno da pored pregovaranja oko zarade, tokom intervjua imate na umu da svojim ponašanjem, verbalnim i neverbalnim, utičete na očekivanja koja će vaš šef imati.

Recimo da ste tu fazu već prošli, izabrali ste čime želite da se bavite, aktivno ste tražili, našli posao i dobili ponudu. 

Prihvatili ste ponudu, vreme je za start i šta sad?

Mnogi od nas se pitaju kako će izgledati naša budućnost, kako će nas kolege videti, kako ćemo se povezati sa našim timom, sa našim saradnicima, sa našim šefom, u kom pravcu će ići naša karijera. Kakvi će biti odgovori na ova pitanja zavisiće između ostalog i od toga kako se pozicioniramo na samom početku.

Naš šef i naše kolege u prvim danima uče o nama. Kada svesno upravljamo tim procesom možemo da utičemo na to kako će izgledati naši odnosi i iskustva u budućnosti. Dakle, nije samo ’’poslodavac’’ taj koji procenjuje i daje pravila i mi možemo da, upravljajući svojim ponašanjima, latentno postavljamo pravila. Radna uloga je više od opisa posla. Radnu ulogu kreiramo i oživljamo načinima na koji radimo posao, komuniciramo sa drugima i kako kreiramo relacije. Važno je da smo svesni tog procesa, jer koliko će nam udobno biti u radnoj ulozi zavisi od toga i kako je  igramo. Što više ta uloga liči na nas same, to će više ona za nas biti udobnija, a mi zadovoljniji.

Samo se jednom ima prilika za prvi utisak.

Ljudi razmišljaju u kategorijama – ’’mentalnim fiokama’’. Kada nekog upoznamo pravimo sliku na osnovu naših interakcija sa njim. Analiziramo njegovo ponašanje i smeštamo ga u neku od postojećih ’’mentalnih fioka’’. Ovaj proces zavisi od naših prethodnih iskustva, naših uverenja, predrasuda, stavova. 

Kategorija u koju nas neko smestiti i atributi koje nam dodeli, na primer: vredan radnik, dobar kolega, opušten, strog, nezaintersovan, neradnik, nesposobnjaković, šeptrlja itd, određivaće njegovo ponašanje prema nama. Iako je tačno je da mi ne možemo da utičemo na tuđa ponašanja, niti na to šta će neko o nama da misli, možemo da utičemo na svoja ponašanja i biramo ona koja će nas približiti slici koju želimo da drugi imaju o nama. 

Zato je važno da nama samima na početku bude jasno kako ćemo se pozicionirati. Najznačajniji uticaj imaće prvi utisak koji ostavimo. Ne moramo nužno govoriti o prvom susretu, prvom minutu ili satu, ali svakako govorimo o kraćem vremenskom periodu. Koliki je tačno taj period zavisi od frekvencija naših susreta i inteziteta interakcija. Ovde bih naglasila, da je dobro da imamo na umu da nije nemoguće ispravljati prvi utisak kasnije, no kako vreme prolazi drugi ljudi se sve više upoznaju sa našim navikama i najčešćim ponašanjima i ta slika se sve više učvršćuje. Pored toga, jednom kada nas neko smesti u mentalnu kategoriju verovatno će nas posmatrati kroz prizmu iste i tragati za potvrdom svog mišljenja o nama.  Stoga ako budemo kasnije želeli da nešto menjamo trebaće nam više truda. Ali, nije nemoguće! Ukratko: ako se do sada niste bavili ovom temom ne znači da ne možete da počnete. 🙂

Od čega da počnete?

Preporučujem, ako ste spremni da se aktivno investirate u pozicioniranje unutar novog radnog okruženje, da razjasnite prvo sebi:

1. Kakvu ste ulogu obično imali do sada? 
2. Kako su vas ljudi doživljavali?
3. Kako ste vi tome doprineli?
4. Kakvu ulogu želite da imate? 
5. Kako želite da se osećate u novom okruženju?
6. Kakve odnose da imate?
7. Šta vi treba da uradite da se tako osećate? 
8. Šta možete da činite da tako i bude?

Odgovori na ova pitanja pomoćiće vam da kreirate namere, a naše namere povezane su sa našim svesnim i nesvesnim. 

Definisana namera pomaže našem svesnom i nesvesnom da se sinhronizuju. 

Kada imamo nameru ona je vidljiva u našoj verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji. I što je možda još važnije, svesna namera pomaže nam da menjamo navike i naša uobičajena ponašanja. Definisanjem namere definišemo uputstvo svojim čulima šta da registruju, a našoj volji šta da manifestuje.

Primeri namera vezanih za pozicioniranje u radnom okruženju mogu biti:

• Kakvo god da je okruženje moja namera je da imam dobre odnose sa kolegama.
• Moja namera je da budem radoznala.
• Bez obzira koliko je zahtevan posao, namera mi je da budem pozitivnog duha i stava.
• Šta god da se dešava namera mi je da kažem NE ukoliko se nešto ne poklapa sa mojim suštinskim vrednostima.
• Namera mi je da se povežem sa što više ljudi u firmi bez obzira da li rade u mom timu.
• Namera mi je budem pristupačan šef.
• Koliko god da je izazovna situacija moja namera je da uvek kažem ono što stvarno mislim u vezi sa nekim problemom i mogućim rešenjem.
• Namera mi je da budem vidiljiv.

Ne postoji recept za definisanje namere samo jedno pravilo: da bude pozitivno orijentisana, jer naš um ne razume negacije.

Znate li za čuveni eksperiment sa belim medvedom?

Pokušajte da ne mislite na belog medveda, dok čitate ovaj tekst.

Jel ste ga videli? Jel ste mislili na njega? Naša biologija je tako orijentisana da kada nešto definišemo kao negaciju naše misli tome lete. Zato namera treba da je pozitivno definisana – ne šta nećete, nego šta hoćete.

Pored namere koja nam pomaže u pozicioniranju dobro je imati i odgovore na ova pitanja:

1. Šta u tom poslu, firmi, ima za mene?
2. Koji je moj smisao koji dajem ovom poslu?
3. Šta imam od toga sem zarade?

Ovi odgovori služe da nas podsete kada su vremena teška i posumnjamo u dobre ishode zašto smo tu gde smo, i zašto je to dobro za nas.

I na kraju ako ipak u jednom trenutku odlučite da je vreme za promenu zgodno je definisati koje kriterijume koristite za donošenje odluke kao i kako se pripremate za izlazak iz trenutnog radnog okruženja. 

Ukoliko želite da primate naš newsletter, sa dodatnim alatima, preporukama za čitanje i dodatne izvore korisnih informacija, a koji stiže jednom mesečno u vaš inbox možete se prijaviti klikom na ovaj LINK.

Ukoliko želite da sa mnom podelite svoje ideje na ovu temu moje kontakte možete naći na ovom LINKu. Radoznala sam da čujem koliko vam je ovaj članak bio koristan.