Na početku je važno da istaknemo da praktikovanje zahvalnosti kao takve neće samo po sebi da nas dovode do cilja.
Za ostvarenje ciljeva i uspešnu plovidbu ka njima biće potrebno mnogo više. Jasnoća i preciznost pri postavljanju ciljeva, planiranje, rad, istrajnost, pozitivan stav, doslednost, fleksibilnost i tako dalje. Zahvalnost kao takva i praktikovanje zahvalnosti biće dodatni faktor koji će nas osnažiti na putu ka našim ciljevima.
Redovno praktikovanje zahvalnosti dobro je za naše sveukupno blagostanje. Jača našu otpornosti i doprinosi tome da se lakše suočavamo sa barijerama koje nam se nađu na putu. Ona ima instant dejstvo na smanjenje anksioznost nastale usled strepnji od novina, izlaska iz zone komfora i donošenja neophodnih odluka za ostvarenje cilja.
Dugoročno zahvalnost jača našu motivaciju i istrajnost.
Zahvalnost, takođe, doprinosi promeni perspektive. Daje drugačiji okvir okolnostima u kojima se nalazimo. To potom dovodi do toga da se naš um otvori za sve moguće opcije u pronalaženju rešenja i neophodnih aktivnosti za ostvarenje naših ciljeva. Pronalaženjem novih opcija povećavamo verovatnoću uspeha.
Dosledno vežbanje zahvalnosti donosi i izvestan unutrašnji mir. Usidrenost u sopstvene cipele.
Samopoverenje – verovanje u sopstvenu kompetentnost da se izađe na kraj sa izazovima i da se ulaganjem napora ostvari željeni cilj.
Sa zahvalnošću je povezana i skromnost. Iz mog ugla, zahvalnost je ustvari pravi izraz skromnosti. Ona skromnost koja čini da budemo zadovoljni sa onim što imamo i istovremeno da dozvolimo sebi da želimo i radimo za više od toga.
U našoj kulturi ima jedna zanimljiva umotvorina: ’’Ne traži hleba preko pogače’’. Ukoliko je niste čuli od svojih roditelja ili baka/deka čuli ste od tuđih. Ovde ne govorimo o takvoj vrsti odnosa skromnosti i zahvalnosti, koja sa sobom nosi latentnu poruku: budi zadovoljan sa onim što imaš, da ti se ne bi obilo o glavu ako želiš više ili drugačije. Ovde govorimo o zahvalnosti koja je bezuslovna i skromnosti koja donosi sa sobom unutrašnji mir, ne i strepnju od budućnosti. Zahvalnosti i skromnosti koje okrepljuju. Ukoliko bismo preformulisali gore pomenutu umotvorinu ona bi u našem značenju mogla da zvuči ovako: ’’Uživaj u ukusu pogače dok radiš i težiš ka hlebu na trpezi’’.
Preporučujem da testirate. Nađite svoj način na koji ćete praktikovati zahvalnost, onako kako vama najviše odgovara. Možete da pišete u svoj rokovnik ili dnevnik na kraju dana ono zbog čega ste zahvalni tog dana. Možete da beležite poruke u telefonu, svakog dana jednu (malu) stvar zbog koje ste zahvalni. Ima i onih koji ne zapisuju nego praktikuju zahvalnost dok meditiraju ili dok čitaju molitve Bogu. Način i učestalost sa kojom ćete vežbati zahvalnost zavisi od vaših preferencija. Sa druge strane blagodeti praktikovanja iste vidljivije su ukoliko to postane vaš dosledni životni princip i deo svakodnevnice, a da bi se to desilo potrebno je da prvo postane navika. S toga preporučujem da za početak svesno vežbate, možete imati i zabeleženo kao aktivnost u kalendaru/podsetniku. Da bi zahvalnost postala sastavni deo načina na koji radite na ostvarenju svojih ciljeva i snova, za početak treba da se vežba!
Ukoliko želite da na svojim ciljevima radite uz podršku kouča možete me kontaktirati putem LINK-a.
