Kako biti iskren i prihvatiti sebe

 

Da li ste se nekad bavili pitanjem zašto sebe sprečavamo da se svetu pokažemo onakvi kakvi jesmo? Koliko se snažno i često trudimo da postanemo ’’nekakvi’’ kakvima će nas svi voleti i prihvatati?

Iluzija je da nas svi mogu voleti, kao što je i iluzija da ćemo biti srećni ako se savršeno uklopimo.

Nekako od ranog detinjstva, a zavisno od kulture i okruženja, treba da budemo obrazovani, talentovani, da imamo hobi, da znamo strane jezike, da smo lepi, da smo pametni, da smo uspešni, da imamo dobar posao, da dobro zarađujemo, da imamo uspešne veze, brakove, porodice. I da, dodajte tome i veoma popularno danas da smo smireni, oslobođeni stresa i produhovljeni, i naćićete se u  nedostižnoj situaciji.

Naučeni smo da što više osobina koje su društveno poželjne imamo to su nam veće šanse da budemo prihvaćeni, voljeni, a posledično srećni i ispunjeni.

Ne možemo se odreći potrebe da budemo voljeni niti treba, ali kako ćemo sebi olakšati?

Puno se piše i priča i o autentičnosti. Prva asocijacija nekako bude autentičan znači izvanredan. Naprotiv!  Ukoliko bi bilo tako to bi značilo da smo se vratili na početak priče. Izvanredan, za šta, za koga? Da se savršeno uklopimo?

Autentičnost ustvari znači ’’ono moje što me odvaja od drugih’’. Jedinstveni sklop svega što sa sam ja, onoga sa čime sam se rodio i  svih mojih iskustava.

Biti autentičan znači biti spreman da se bude ne prihvaćen.

Veliki deo svog razvoja provedemo tražeći odgovor na pitanje kako da budemo dovoljni (prihvaćeni). Moje traganje trajalo je 16 godina. Nekom drugom trajaće mnogo kraće, a nekom će trebati duže da shvati da zadatak razvoja nije da odgovorimo na pitanje kako da budemo dovoljni, nego kako da postanemo svesni toga da smo dovoljni rođeni.

Potrošimo dosta vremena, energije, pa i novca, tragajući za načinima kako da se uklopimo, da postanemo ono što smo naučili da je potrebno da budemo da bismo bili prihvaćeni. Međutim, jedna napomena jedna od osnovnih ljudskih potreba nije da budemo prihvaćeni nego da pripadamo.

Abraham Maslov u svojoj teoriji ljudske motivacije (1943) nije govorio o ljubavi i prihvatanju, nego o ljubavi i pripadanju kao jednoj od osnovnih ljudskih potreba. O potrebi da se bude voljen i pripada porodici, prijateljima, intimnim, romatičnim vezama, zajednici.

Pripadati znači povezati se sa drugima u znanju da smo ono što jesmo, ne da smo se uklopili i postali ono što situacija od nas zahteva:

“Fitting in is about assessing a situation and becoming who you need to be to be accepted. Belonging, on the other hand, doesn’t require us to change who we are; it requires us to be who we are.’’[1]

Kada procenjujemo situaciju i razmišljamo o tome ko treba da postanemo da bismo se uklopili mi nismo na putu da pripadamo nego da da budemo prihvaćeni. Zadovoljavanje potrebe za pripadanjem ne traži od nas da se menjamo, nego da budemo ono što jesmo. To znači da treba sebe da zavolimo i prihvatimo ono po čemu se razlikujemo od drugih, a onda i budemo hrabri da pokažemo svoju autentičnost. Zvuči jednostavno, ali vrlo često nas naša uobičajena ponašanja sprečavaju u tome. Šta nam može pomoći?

Može biti korisno preispitati koje su to navike koje stoje na putu našoj autentičnosti i šta ćemo uraditi da ih promenimo. Navike imaju svoju dobru nameru da nas zaštite od toga da budemo povređeni.

Smeti biti autentičan znači biti spreman da se bude povređen.

Ne možemo uticati na načine na koji će ljudi reagovati na nas i našu autentičnost. Ne možemo se unapred pripremiti za odbranu, niti treba da branimo svoju autentičnost. Svet je toliko šarenolik da ima mesta za svako biće da mu pripadne. Mene je Brené Brown sa svojom knjigom ’’ The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You’re Supposed to Be and Embrace Who You’’ inspirisala da se bavim pitanjem šta to radim da sebe sprečim da budem ono što jesam, da budem dovoljna. Možda će inspirisati i vas koji ovo čitate:

’’Again, after years of research, I’m convinced that we all numb and take the edge off. The question is, does our _______________ (eating, drinking, spending, gambling, saving the world, incessant gossiping, perfectionism, sixty-hour workweek) get in the way of our authenticity? Does it stop us from being emotionally honest and setting boundaries and feeling like we’re enough? Does it keep us from staying out of judgment and from feeling connected? Are we using _____________ to hide or escape from the reality of our lives?’’[2]

Pitanje je koje to Vaše ponašanje ____________________ (jedenje, pijenje, trošenje, kockanje, spašavanje sveta, tračarenje, perfekcionizam, pretrpanost poslovnim zadacima itd) stoji na putu vašoj autentičnosti? Da li Vas zaustavlja u tome da budete iskreni i postavite granice i osećate se dovoljnim? Da li Vas drži podalje od osuđivanja i osećaja povezanosti? Da li vam ta ponašanja koriste da se sakrijete od realnosti Vašeg život?, pita nas Brene. A ja bih dodala da svi imamo te porive i postavila još pitanja: Šta Ste spremni da već danas uradite u vezi sa tim? Da li Vam treba podrška u tome? Šta Vam i ko vam u toj akciji još može pomoći?

 

AKO TRAŽITE NAČIN NE SAMO DA PRIHVATITE SVOJU AUTENTIČNOST NEGO DA HRABRO KORAČETE SA NJOM KA SVOJIM ŽELJAMA I CILJEVIMA, MOŽETE ISKUSITI KAKO KOUČING U TOME POMAŽE I ZAKAZATI SVOJU PRVU SESIJU SA MNOM KLIKOM NA LINK.

 

[1] [2] Brown, Brené. The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You’re Supposed to Be and Embrace Who You Are (p. 25). Hazelden Publishing. Kindle Edition.

Napomena: Linkovi za knjige koje se u tekstu spominju su ''affiliate links'', što znači da ukoliko kupite knjigu putem ovih linkova, ja ću dobiti mali deo zarade od prodaje knjige. Za Vas to ne predstavlja nikakav dodatni trošak.