Kakav je značaj praktikovanja zahvalnosti od strane lidera za blagostanje organizacije?
Zahvalnost je kombinacija osećanja i uverenja da je ono što imamo u životu i što nas okružuje blagodet. U poslovnom svetu relativno od skoro prepoznat je značaj zahvalnosti za uspešno rukovođenje. Studije u okviru pozitivne i organizacione psihologije prilično dosledno govore u prilog pozitivnih efekata po organizaciju unutar koje lideri i zaposleni praktikuju zahvalnost.
Zahvalnost ima pozitivne efekte ne samo na sveukupno blagostanje lidera i njegovih zaposlenih nego doprinosi i građenju pozitivne organizacione klime. Čini je zdravijom, što se potom ogleda i u rezultatima.
Istraživanja pokazuju da će zahvalnost uticati na bolju efikasnost, uspeh, produktivnost i lojalnost zaposlenih. Takođe, podsticaće prosocijalno ponašanje unutar organizacije. Ona hrani pozitivne međuljudske odnose i redukuje negative emocije na radnom mestu kao na primer zavist i mržnju.
Osim toga, zahvalnost promoviše psihološku sigurnost u radnom okruženju. Psihološka sigurnost doprinosi da zaposleni izražavaju svoje stavove i ideje bez bojazni od negativnih posledica. Zaposleni koji na svom radnom mestu osećaju psihološku sigurnost, isto tako, ne strahuju da će biti kažnjeni ukoliko traže pomoć drugih kolega. U takvom okruženju dozvoljeno je da se pokaže ranjivost.
Pojedina istraživanja ukazuju i da će praktikovanje zahvalnosti doprineti jačanju radnog morala i odgovornosti zaposlenih.
Lideri koji praktikuju zahvalnost su efektivniji u upravljanju svojim zaposlenima..
Kako lideri mogu praktikovati zahvalnost?
- na dnevno nivou, sumiranjem dana i osvrtanjem na ono što je dobro urađeno
- doslednim slavljenjem ličnog i uspeha njihovog tima
- davanjem značaja i malim uspesima
- prepoznavanjem i nagrađivanjem doprinosa svih članova tima podjednako
- isticanjem postojećih rezultata i kvaliteta tima
- fokusom na ono zbog čega je kao lider/ka tu gde jeste i blagodetima koje nosi radna uloga; itd.
Praktikovanjem zahvalnosti lideri jačaju svoju rezilijentnost (otpornost). Otpornost ih čini veštijim u prevladavanju stresa i neuspeha. Čini ih jačim i stabilnijim. Takvi lideri su dobri uzori svojim zaposlenima. Oni kreiraju atmosferu u kojoj su dozvoljene greške, jer se iz greške uči. Podstiču razvoj i težnju zaposlenih da budu zadovoljni onim što imaju i teže boljem. Lideri koji praktikuju zahvalnost su OK sami sa sobom i kao takvi umeju da budu adekvatna podrška svojim zaposlenima, a time i organizaciji.
Budući da su usmerni na razvoj i učenje, uz praktikovanje zahvalnosti, oni uspešno balansiraju sigurnim pobedama i rizicima. Vešto upravljaju rizicima, jer im zahvalnost za ono što već imaju daje unutrašnji osećaj mira i bistar um da donose pravi odluke.
Zahvalnost takođe potiskuje ego lidera u drugi plan. Usled toga lideri postaju bolje osobe koje zaposleni žele da slede srcem, umom i radom – ’’rukama’’ (eng. 3H: heart, head and hands). Takvog lidera/ku zaposleni prate i podržavaju, jer imaju poverenja u njega i veruju da će raditi za dobrobit svih. Zaposleni su tako spremni da daju svoje resurse (srce, um i ’’ruke’’) i rade za dobrobit organizacije.
Na kraju, ne zaboravite da sve što ste dobili pozicijom i napredovanjem, kao lider/ka, pripada poziciji na kojoj ste. Namenjeno je za tu poziciju, a ne za Vas lično. S toga budite skromni. Oni lideri koji praktikuju zahvalnost i skromnost jačaju svoje blagostanje i blagostanje onih kojima rukovode.
