Ciljevi nam pomažu da održimo fokus za ono što je potrebno da uradimo kako bismo stigli tamo gde želimo i živeli život u skladu sa samim sobom. Uspešni ljudi ključ uspeha definišu kroz kontinuirano postavljanje ciljeva. U ovom kontekstu uspeh definišemo kao stanje u kojem smo zadovoljni, jer imamo ono što želimo. Uspeh življenja života po svojoj meri.
Istraživanja koja proučavaju zadovoljstvo kvalitetom života ukazala su da je umeće postavljanja preciznih, jasnih, ciljeva koren lične efikasnosti i zadovoljstva. Sposobnost osobe da ostvari željene rezultate, da utiče na značajne životne događaje i ostvaruje sopstvene ciljeve u psihologiji naziva se self-efikasnost. Raduje što su nauka, ali i praksa, pokazale da self-efikasnost može da se uči!
Planiranje budućnosti kao životna strategija je mehanizam koji obezbeđuje osećaj kontrole i spremnosti za buduće zadatke. Pod planiranjem budućnosti ovde ne podrazumeva do detalja razrađene akcije i korake, nego pre viziju, vizuelizaciju rezultata, samomotivaciju i praćenje ishoda sopstvenog ponašanja.
Ciljevi nam pomažu da se orijentišemo na budućnost. Metafora koju sam pročitala u jednoj knjizi [1] da niko ne vozi auto tako što konstantno gleda u retrovizor, možda najbolje oslikava koliko je u upravljanju svojim životom važno gledati napred. Posedovanje cilja (odredišta) određuje put, gledanje napred podiže motivaciju, daje viziju.
Osobe koje nastoje da upravljaju svojim životom kreiraju situacije koje će im pomoći da ostvare svoje ciljeve pa su zadovoljnije i srećnije. Pored toga, budući da je ovo veština koja se uči, to je i potencijal koji nas štiti od toga da budemo „žrtve životnih okolnosti“.
Da bi cilj bio pokretač treba da bude
- NAŠ cilj,
- koji je u realnosti DOSTIŽAN,
- JASNO definisan,
- VREMENSKI određen,
- MERLJIV i SPECIFIČAN kako bismo imali indikator blizine cilju i spoznaju da smo ga ostvarili.
Ukoliko nam cilj nije važan neće ni biti odložen u našoj dugoročnoj memoriji, a time ni naši resursi dostupni za njegovo ostvarivanje, lako ćemo ga zaboravljati i skretati s puta.
Jasno definisan, specifičan i merljiv cilj uputstvo je našem mozgu za „program koji treba da uključi“ kako bi se markirali potrebni resursi i akcije. Što smo tačniji u definisanju svojih želja to će naš mozak imati jasnije uputstvo za čim treba da traga, koje sve informacije da uhvati, koje sve mogućnosti da zapazi, čime se povećava verovatnoća bržeg dolaska na cilj.
Onaj ko ume jasno da definiše šta želi da ostvari u životu, gde, kako i sa kim, kreirao je sebi okvir koji će mu omogućiti da kreira i putanju.
Pored toga, važno je i potencijalni neuspeha tretirati kao povratnu informaciju. Ukoliko razumemo i prihvatimo da je neuspeh vrsta povratne informacije, skidamo teret negativnih osećanja vezanih za neuspeh kao pojam. Činjenica da i dalje nismo ostvarili ono što želimo je korisna informacija, jer nas uči i pomaže nam da revidiramo i menjamo svoju putanju, da biramo druge načine, tražimo alternative, korigujemo ponašanje, razvijamo i stičemo nove neophodne veštine i znanja.
Kada znamo gde želimo da stignemo, lakše nam je da odredimo put kojim ćemo ići. Kada odredimo put, stvorili smo okvir za definisanje potrebnih resursa. Ukoliko još nismo stigli to nam govori da nešto drugo treba da uradimo. Menjajući svoje akcije, otkrivajući nove opcije, svoj put činimo zanimljivijim. I na kraju već i putujuć uživamoi!
Ukoliko ste na tom putu može Vas podržati da dok postavljate svoje ciljeve odgovorite sebi na ova pitanja.
Reference
[1] Brankica Ljamić Ivanović. Koliko si spreman da platiš? (2011). Sinhronia: Beograd.
